Stres je postao jedan od najčešćih problema savremenog čoveka. Brz način života, konstantne obaveze, digitalno okruženje i nedostatak odmora često dovode do stanja stalne napetosti i umora. Iako je stres prirodna reakcija organizma na izazove, dugotrajni stres može ozbiljno narušiti fizičko i mentalno zdravlje.
Mnogi ljudi pokušavaju da pronađu načine da smanje stres kroz fizičku aktivnost, odmor ili različite tehnike opuštanja. Međutim, sve veći broj istraživanja ukazuje i na važnost okruženja u kojem živimo, uključujući svetlost, buku i elektromagnetne frekvencije kojima smo svakodnevno izloženi.
Razumevanje uzroka stresa i načina na koji naše okruženje utiče na nervni sistem može pomoći da pronađemo efikasne i prirodne načine za vraćanje unutrašnje ravnoteže.
Stres je normalna ljudska reakcija koja se dešava svima.
U stvari, ljudsko telo je dizajnirano da doživi stres i reaguje na njega u većoj ili manjoj meri.
Kada doživite promene, neprijatne situacije ili izazove , vaše telo proizvodi fizičke i mentalne odgovore. To je stres.
Stres je zapravo, prirodna biološka reakcija organizma na situacije koje zahtevaju povećanu pažnju ili napor. Kada se suočimo sa izazovom, naš organizam aktivira takozvani “fight or flight” odgovor, odnosno reakciju borbe ili bega.
U tom trenutku telo oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola, koji povećavaju energiju, ubrzavaju rad srca i pripremaju organizam za brzu reakciju.
Kratkoročni stres može biti koristan jer nam pomaže da se izborimo sa izazovima. Medjutim, kada stres traje dugo, organizam ostaje u stanju stalne napetosti, što može dovesti do brojnih zdravstvenih problema.
Savremeni način života donosi mnoge faktore koji mogu izazvati hronični stres.
Najveći problem je što stres troši energetske resurse organizma i na taj način preti da oslabi imunitet. Takodje, stres može da dovede i do insulinske rezistencije koja može da uzrokuje povećanje telesne težine ili visokog pritiska i povećane količine masnoća u krvi.
Radno okruženje je jedan od najčešćih izvora stresa u savremenom društvu. Veliki broj obaveza, kratki rokovi i stalna potreba za produktivnošću mogu dovesti do mentalnog i emocionalnog preopterećenja. Kada se takav pritisak ponavlja svakodnevno, organizam često ostaje u stanju stalne napetosti. Dugoročno, to može uticati na koncentraciju, kvalitet sna i opšte raspoloženje.
Finansijska neizvesnost predstavlja snažan izvor stresa za mnoge ljude. Briga o prihodima, troškovima i dugoročnoj stabilnosti može stvoriti konstantan osećaj zabrinutosti. Kada se finansijski pritisak produži kroz duži period, često dolazi do mentalnog zamora i povećane anksioznosti. Upravo zbog toga finansijska sigurnost ima veliki uticaj na ukupno psihološko stanje pojedinca.
Savremeni čovek provodi veliki deo dana okružen digitalnim uređajima. Stalne notifikacije, informacije i komunikacija putem telefona i računara mogu dovesti do osećaja mentalne preopterećenosti. Mozak je tada konstantno u stanju stimulacije, bez dovoljno vremena za odmor i regeneraciju. Takvo stanje se sve češće naziva digitalni stres, jer proizlazi iz prekomerne izloženosti tehnologiji.
Kvalitetan san je jedan od najvažnijih faktora za oporavak organizma i ravnotežu nervnog sistema. Kada je san kratak ili nekvalitetan, telo nema dovoljno vremena da se regeneriše. Nedostatak sna može povećati nivo hormona stresa, posebno kortizola, što dodatno pojačava osećaj napetosti. Dugoročno, to može dovesti do umora, razdražljivosti i smanjene koncentracije.
Na nivo stresa ne utiču samo psihološki faktori, već i fizičko okruženje u kojem boravimo. Buka, veštačko osvetljenje, zagadjen vazduh i elektromagnetna polja mogu predstavljati dodatno opterećenje za organizam. U savremenim urbanim sredinama ljudi su često izloženi velikom broju spoljašnjih stimulansa. Kada se takvi faktori kombinuju sa drugim izvorima pritiska, mogu dodatno doprineti osećaju hroničnog stresa.
Kada stres traje duže vreme, organizam počinje da pokazuje različite fizičke i psihičke simptome.
Najčešći simptomi uključuju:
stalni osećaj umora
nesanicu ili loš kvalitet sna
razdražljivost
napetost u mišićima
glavobolju
probleme sa koncentracijom
pad imuniteta
Ako se ovi simptomi javljaju često ili traju duže vreme, moguće je da organizam trpi posledice hroničnog stresa.
Nervni sistem igra ključnu ulogu u regulaciji stresa. On se sastoji od dva glavna dela:
simpatičkog nervnog sistema
parasimpatičkog nervnog sistema
Simpatički sistem aktivira reakciju borbe ili bega, dok parasimpatički sistem pomaže organizmu da se opusti i regeneriše.
Kod dugotrajnog stresa simpatički sistem ostaje predugo aktivan, što dovodi do stalne napetosti, ubrzanog pulsa i problema sa snom.
Za vraćanje ravnoteže važno je aktivirati parasimpatički sistem, koji omogućava telu da se opusti i obnovi energiju.
Iako često razmišljamo o stresu kao o psihološkom problemu, na njega u velikoj meri utiče i naše fizičko okruženje.
Savremeni svet ispunjen je različitim elektromagnetnim signalima koji dolaze iz:
Wi-Fi mreža
mobilnih telefona
električnih uređaja
komunikacionih sistema
Neki istraživači smatraju da promena prirodnog elektromagnetnog okruženja može uticati na biološke ritmove organizma, posebno na kvalitet sna i ravnotežu nervnog sistema.
U prirodi postoji stabilna elektromagnetna frekvencija poznata kao Šumanova rezonanca, čija osnovna frekvencija iznosi približno 7.83 Hz.
Ova frekvencija je prisutna u prostoru između Zemljine površine i jonosfere i često se povezuje sa prirodnim ritmovima planete.
Brus Lipton, jedan od uvaženih svetskih autoriteta iz područja genetike – jednostavno, uverljivo i veoma inspirativno predavanje o suštini stresa.
Šumanov generator je uređaj koji emituje frekvenciju blisku prirodnoj Šumanovoj rezonanci.
Ideja ovih uređaja zasniva se na pokušaju da se u zatvorenom prostoru ponovo stvori stabilno elektromagnetno okruženje koje je bliže prirodnim uslovima.
Potencijalne prednosti koje korisnici često navode uključuju:
opuštanje nervnog sistema
bolji kvalitet sna
smanjenje osećaja napetosti
lakšu mentalnu relaksaciju
Važno je napomenuti da ovakvi uređaji nisu zamena za medicinsku terapiju, ali mogu predstavljati dodatnu podršku u stvaranju okruženja pogodnog za opuštanje i regeneraciju.
Onoliko koliko razumemo više svrhu sopstvenog postojanja, utoliko smo spremniji da sa manje stresa primamo uticaje spoljašne sredine i životnih okolnosti.
Upoznajući se sa sopstvenom svrhom, manje ćemo biti reaktivni na većinu spoljnih okolnosti. Na taj način nećemo sebe dovoditi u iskušenja koja će proizvesti ekstremno nezadovoljstvo, strah ili brigu.
Naravno, uvek je lakše biti u poziciji savetodavca ili voditi polemiku, nego biti u središtu zbivanja koja nisu prijatna i zahtevaju odredjena angažovanja koja možda prekoračuju naša znanja ili mogućnosti. Takve stvari se podrazumevaju. No, treba imati u vidu da je ipak, nama ljudima potrebna pomoć u odredjenim okolnostima. Da li će ta pomoć doći u obliku saveta kako sami da sebe postavimo u anti stres poziciju, ili kako da egzaktno rešimo odredjeni problem, to već zavisi od toga kome se obraćamo.
Postoji zlatno pravilo: Što manje ambicija, želja i zahteva – to manje stresa. Medjutim, život uglavnom traži da se razvijamo i napredujemo. To je uglavnom neizvodljivo ako sebe lišimo ispunjavanja želja i ambicija.
Stoga je zlatna sredina, zapravo sticanje životne mudrosti. Životna mudrost nam je naš glavni savetnik i najvežnija anti stres preventiva. Odluka o tome koliko možemo da napredujemo, kakve ćemo korake preduzeti u odredjenim situacijama, zahteva valjanu procenu o sopstvenim sposobnostima.
10 jednostavnih načina da se oslobodite stresa
…. ali sve ovo je mnogo efikasnije ako u svom okruženju imate Šumanov Generator
June 2018
BioGreenShield Šumanov Generator je egzaktan uredjaj koji proizvodi frekvenciju 7,83 Hz i može se meriti jednostavnim odgovarajućim instrumentima. Omogućite sebi da živite u okruženju najzvažnijih prirodnih frekvencija. Dovedite jedan deo blagotvorne prirode u svoje svakodnevno okruženje.
BioGreenShield Šumanov Generator generiše stabilnu 7,83 frekvenciju sa veoma malim odstupanjima u kratkim vremenskim intervalima (7,75 – 7,88), što je od vitalnog značaja. Na taj način se korisnik ne dovodi u situaciju da bude izložen nekim sličnim niskim frekvencijama koje mogu u odredjenim okolnostima da budu kontraproduktivne.
anti stres rešenja
Nažalost, stres je prisutan u velikom delu dana savremenog, užurbanog načina života. Posebno kada se ima na umu da svakim danom imamo sve više elektronskih uredjaja u svom životu i da svo sve više i više za njih vezani. Kontinuitet stresa definitivno dovodi do anomalija u smislu korišćenja bioloških i životnih resursa organizma i jedino je pitanje koji će deo sistema biti najviše ugrožen i kada će se te anomalije ispoljiti u fizičkom i biološkom planu. Stoga je od najveće važnosti da naše biološko polje, odnosno naš organizama, bude vitalniji, jer se prava bitka za zdravlje vodi na ovom nivou. Otporan organizam i harmonizovano biološko polje svim sredstvima omogućavaju bolje stanje naših mentalnih i fizičkih sposobnosti, a samim tim i bolje zdravstveno stanje. Kada deformitet postane vidljiv na fizičkom nivou, što rezultira poremećajem funkcije organa ili sistema u našem telu, to je samo površinska manifestacija prethodno oštećenog energetsko-vibracionog nivoa našeg tela, naime nekih njegovih odvojenih delova. Zbog toga je stres najopasniji neprijatelj našeg zdravstvenog blagostanja i sve što radimo da bismo ga se oslobodili najbolja je prevencija za održavanje dobrog zdravlja.
Kortizol je hormon stresa koji oslobađa nadbubrežna žlezda. Važno je da pomognete vašem telu da se nosi sa stresnim situacijama, jer vaš mozak pokreće njegovo oslobađanje kao odgovor na mnoge različite vrste stresa. Međutim, kada je nivo kortizola predugo visok, ovaj hormon vam može naštetiti više nego što pomaže. Vremenom, visoki nivoi mogu izazvati debljanje i povišen krvni pritisak, poremetiti san, negativno uticati na raspoloženje, smanjiti nivo energije i doprineti dijabetesu.
Takodje je važno napomenuti da ljudske ćelije funkcionišu na principima digitalne obrade. U stvari, izbor ulaznih informacija odvija se u biološkim ćelijama i vrsta rezultirajuće ćelijske reakcije zavisi od tih informacija. Ćelija odlučuje koja će se reakcija proizvesti po principu „uključivanje / isključivanje“ u odnosu na primljene informacije. Ako su primljene informacije pozitivne, ćelija tada dolazi u korelaciju i podstiče razvijanje aktivnosti u organizmu. Medjutim, ako dolazne informacije predstavljaju odredjenu pretnju za normalne telesne funkcije, tada se aktivira odbrambeni mehanizam i ima prednost nad razvojem. Shodno tome, postoje dva osnovna principa koja upravljaju funkcionisanjem bioloških ćelija, a samim tim i organizama – strah / zaštita, ljubav / razvoj. Svaki princip ima svoju svrhu, ali moramo imati na umu da uključivanjem odbrambenog mehanizma svi vitalni resursi postaju uključeni u sistem zaštite, dok energiju za ostale funkcije koristimo u minimalnim optimalnim količinama, tako da se mogu zadržati u tzv. bezbedni režim’. Takodje moramo imati na umu da „uključivanjem“ sistema zaštite trošimo mnogo više energije i na taj način ubrzavamo iscrpljenost naših organizama. Sve vreme moramo voditi računa da u svim pomenutim procesima, razmena informacija medju ćelijama generiše sve ostale biološke procese i ta se razmena vrši putem elektromagnetnih talasa.
Ako razmišljate unapried, mnogo je manja šansa da dodjete u stresne okolnosti.
To su samo neki od životnih principa koji će vam omogućiti manje stresne okolnosti. Tačnije, vaš odnos prema okolnostima će biti komforniji i manje stresan. Istovremeno – vaša pažnja će biti bolje fokusirana.
Ako se simptomi poput nesanice, umora, napetosti ili razdražljivosti javljaju često i traju duže vreme, moguće je da je organizam izložen hroničnom stresu..
Kratkotrajan stres je normalna reakcija organizma. Problem nastaje kada stres traje nedeljama ili mesecima bez adekvatnog oporavka.
Da. Povišen nivo kortizola i stalna mentalna napetost mogu značajno narušiti kvalitet sna.
Korisnici Šumanovog generatora navode da primećuju poboljšanje kvaliteta sna nakon odredjenog perioda korišćenja, dok većina ima značajno bolji san već prve noći nakon upotrebe. Frekvencija koja je bliska prirodnoj Šumanovoj rezonanci (oko 7.83 Hz) često se povezuje sa stabilizacijom bioloških ritmova i opuštanjem nervnog sistema. Kada se organizam lakše opusti, proces uspavljivanja može postati prirodniji, a noćni san dublji i mirniji. Iako individualni rezultati mogu varirati, iskustva korisnika pokazuju da stabilnije elektromagnetno okruženje može imati pozitivan uticaj na kvalitet sna.
Reakcija organizma na smanjenje stresa razlikuje se od osobe do osobe. Neki ljudi primete promene relativno brzo kroz bolji san, manju napetost ili lakšu koncentraciju. Kod drugih je potrebno više vremena kako bi se organizam prilagodio i povratio ravnotežu. Ključ je u kombinaciji zdravih navika, odmora i stabilnog okruženja koje podržava opuštanje nervnog sistema.
Okruženje u kojem provodimo vreme može imati značajan uticaj na naše mentalno stanje. Buka, svetlosno zagađenje i stalna izloženost elektronskim uređajima mogu povećati osećaj napetosti i mentalnog umora. Stvaranje mirnijeg i stabilnijeg prostora često pomaže organizmu da se lakše opusti i regeneriše. Upravo zbog toga mnogi ljudi pokušavaju da unaprede svoje životno okruženje kako bi smanjili svakodnevni stres.
Stres je neizbežan deo savremenog života, ali postoje mnogi načini da se njegov uticaj smanji. Razumevanje uzroka stresa, briga o fizičkom i mentalnom zdravlju i stvaranje stabilnog okruženja mogu pomoći organizmu da se lakše izbori sa svakodnevnim izazovima.
Uravnotežen način života, kvalitetan san i okruženje koje podržava prirodne ritmove organizma predstavljaju važan korak ka dugoročnom zdravlju i unutrašnjem balansu.