IMUNITET

Imunitet je prirodna ili stečena sposobnost organizma da se odupre raznim infekcijama, oboljenjima ili drugim raznovrsnim uticajima koji mogu da naruše zdravlje.

Imuni sistem

Imuni sistem je odbrambeni mehanizam kod ljudi i sisara. Osnovni zadatak imuno sistema je da brani organizam od raznih oblika patogena koji mogu da naruše zdravlje.

Imunologija je nauka koja izučava način funkcionisanja imunosistema i njegove karakteristike u raznim okolnostima kod svih živih vrsta gde je prisutan.

Začeci imunologije su nastali u staroj Grčkoj oko 430 godine p.n.e. za vreme epidemije kuge. Lekari su uočili da oni koji su se već uspešno izlečili, mogli su da neguju nove bolesnike bez da se opet zaraze, što je bilo veliko otkriće.

Pasivni imunitet

Aktivni imunitet

Pasivni imunitet se stiče prenošenjem gotovih antitela koje su proizvod jedne osobe ili životinje, na drugu osobu.

Pasivni imunitet pruža privremenu zaštitu jer su uneta u organizam gotova antitela, što znači da nije iniciran proces stvaranja sopstvenih antitela. Zato, za razliku od aktivnog imuniteta, ovaj oblik imunizacije ima ograničeno trajanje na par nedelja ili eventualno na par meseci.

Uobičajeni oblik pasivnog imuniteta se nalazi kod odojčadi i mladunčadi (kod sisara) koja su antitela dobila od svojih majki i koji je u funkciji sve dok ovi mladi organizmi ne izgrade sopstveni imunitet, odnosno imuni sistem.

Aktivni imunitet može da bude prirodni i veštački. Prirodni aktivni imunitet je stečen prilikom infekcije, pri čemu organizam stvara antitela. Tako stečena antitela će dugi niz godina (često i doživotno) biti efektivni odbrambeni mehanizam za odredjenu vrstu infekcije.

Prulikom ulaska raznih mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice itd) organizam će da neutrališe njihovo štetno dejstvo aktivirajući stečena antitela.

Veštački aktivni imunitet se stiče primenom vakcina. Na taj način se organizam izlaže odmerenom umanjenom uticaju mikroorganizama kako bi se aktiviralo stvaranje odredjenih antitela bez ozbiljnijih posledica po organizam. Ovako stvorena antitela će u slučaju stvarnog izlaganja mikroorganizmu protiv koga je izvršena imunizacija vrlo brzo i efikasno neutralisati sam mikroorganizam ili njegove toksine.

Imunitet - šta je potrebno znati?

Imunitet kao odbrambeni sistem se sastoji od velikog broja bioloških struktura i procesa koji se na razne načine suprotstavljaju mikroorganizmima koji mogu da dovedu do narušavanja zdravlja.

Postoji još i podela na urodjeni (nespecifični) i stečeni (specifični) imunitet.
Nespecifični imunitet čini prvu liniju odbrane organizma, postoji pre kontakta sa uzročnicima bolesti i reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu. Specifični imunitet se razvija u kontaktu sa uzročnicima bolesti, ne postoji pre prvog kontakta i potrebni su dani, nedelje, meseci da bi se razvio. Ova dva dela imuniteta ne deluju razdvojeno jedan od drugog, već se medjusobno dopunjavaju. Nespecifični imunitet određuje vrstu specifičnog imunološkog odgovora, dok specifični imunitet dalje usmerava i pojačava nespecifični.

Šumanova frekvencija jača imunitet

Još otkako je otkrivena Šumanova Rezonanca (1952-1954), poznato je da spektar ovih frekvencija ima veliku ulogu u razvoju i održivosti živih bića.

Kasnije su radjena mnogobrojna ispitivanja po pitanju uticaja Šumanove rezonance na razne aspekte funkcionisanja ljudskog organizma. Za sada nije otkriveno nijedno eventualno štetno dejstvo. Naprotiv, utvrdjeno je mnogo slučajeva gde nedostatak ovih frekvencija, posebno 7,83Hz, itekako podobuje nastanku ozbiljnih oštećenja, dok prisustvo 7,83Hz u velikom broju slučajeva doprinosi boljem funkcionisanju ljudskog organizma (generalno svih živih organizama).
Od posebnog značaja je blagorodni uticaj na centralni nervni sistem. Ne treba posebno napominjati da je centralni nervni sistem od krucijalnog značaja za funkcionisanje celokupnog organizma jer iz njega idu sve komande ka biološkim ćelijama u organizmu.

Isto tako poznato je da pri potpunom nedostatku 7,83 Hz u trajanju više dana, može da se izgubi i više od 80% gustine koštane mase (pogledati drugi primer).

Na koji način Šumanova rezonanca jača imunitet?

Samim time što generalno učestvuje u izgradnji i očuvanju bioloških ćelija svih živih organizama, izmedju ostalog kreira i osnažuje imunisistem.
Gornja fotografija prikazuje vrlo važnu činjenicu za razumevanje funkcionisanja ljudskog organizma. Postoje dva osnovna procesa koji se medjusobno isključuju. Takozvani viscelarni i somatski.
Viscelarni proces pokreće razoj ljudskog organizma, što podrazumeva metaboličke procese (izgradnja, razgradnja) kao što su rast, razmnožavanje i reakcija na okolinu. Pri tome razvoj i očuvanje imunositema spada u ovaj deo procesa.
Sa druge strane, somatski proces je fokusiran na zaštitu ljudskog organizma (i drugih živih organizama). To je stanje u kojem naš centralni nervni sistem detektuje opasnost i angažuje resurse za odbranu, pri čemu šalje komandu da se viscelarni procesi stave u bezbednosti režim rada, što znači tek toliko da organizam može da opstane. Pri tome se troše svi resursi koji se stvaraju u procesu razvoja jer se angažuju za odbranu. Praktično je ova situacija i osnovna definicija stresa.

Generalno nije teško zaključiti da su stres i imunitet uzajamno povezani. Ukoliko stres duže traje, procesi vezani za njega umanjiće efikasnost imuniteta. Osim toga najnovija istraživanja eminentnih svetskih stručnjaka iz raznih srodnih disciplina ukazuju da imunitet funkcioniše po principu 1/0, što znači ili radi ili ne radi – u zavisnosti od resursa kojim raspolaže, čime važnost otklanjanja stresa dobija na još većem značaju.

Zašto je vitamin D važan za imunitet?

Značaj i uloga vitamina D je uočena još 30-tih godina XX veka. Nesporna je činjenica da ovaj vitamin ima blagotvorno terapijsko dejstvo kada je u pitanju osteoporoza, i po pitanju lečenja i po pitanju preventive.
Poznato je da se vitamin D sintetiše u ljudskom organizmu pod uticajem sunčevih zraka. Isto tako može dase unosi i putem ishrane i kao suplement. Njegova najvažnija uloga je da podstiče apsorpciju kalcijuma i fosfata u organizmu. Na taj način utiče na kvalitet, strukturu i otpornost kostiju i kože.

U novije vreme, došlo se do saznanja da je ionako veliki značaj po zdravlje ljudi još veći, kada je u pitanju vitamin D. Ima značajnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnog zdravlja. Deluje na balans holesterola, krvni pritisak i reguliše nivo insulinske rezistencije.
S obzirom da reguliše balans i sinhronizaciju različizih delova i funkcija imunosistema, smatra se za jednog od najvažnijih elemenata u izgradnji i očuvanju imuniteta.

Poseban je značaj vitamina D kod trudnica i odojčadi, zbog aktivizacije kalcijuma koji je neophodan za izgradnju kostiju. Zajedno sa magnezijimom, folnom kiselonom (B9), kalcijumom, omega – 3 masnim kiselinama, jodom i cinkom, ovaj vitamin značajno utiče na ishranu deteta u fazi trudnoće kao i na metaboličke procese razgradnje materija u organizmu majke, neophodnih za ishranu deteta.

Namirnice koje jačaju imunitet

Pored prirodno urodjene snage imuniteta, redovnih fizičkih aktivnosti koje su takodje od velikog značaja, ishrana je faktor koji može mnogo da doprinese otpornosti organizma od dejstva raznih patogena. Unošenje odredjenih namirnica putem ishrane je u tom smislu od velikog značaja.

Takodje, nepovoljno na imunitet utiču duvanski dim, alkohol, prekomerno unošenje hemijskih medikamenata, kao i nedovoljno izlaganje suncu. Isto tako na slabljenje imuniteta deluje, i to u velikoj meri – stres. Stres je jedan od najjačih urušivača imuniteta iz prostog razloga jer kada se organizam nalazi u fazi stresa koji duže traje, svi resursi su angažovani u tom procesu, što znači da se organizam ne angažuje za metaboličke procese i izgradnju i očuvanje imuniteta.

Namirnice koje vam mogu pomoći da ojačate imunitet su sledeće:

Beli luk

Djumbir

Med

Najvažniji sastojci u belom luku koji su važni za imunitet su pre svega alicin i sumpor koji u kombinaciji imaju i antibakterijsko i antivirusno dejstvo.

Veliki broj naučnih istraživanja širom sveta su već odavno dokazala da je beli luk izvanredan za jačanje imuniteta. Isto tako beli luk ima blagorodan uticaj na imunitet kada je ovaj već kompromitovan, odnosno kada je organizam već pod uticajem različitih bolesti i prehlada.

Nenadmašan kada je jačanje imuniteta u pitanju. Pomaže i kod upala – smanjuje ih i time ima dvostruko dejstvo. Može se koristiti svež i u prahu i to dodavanjem u variva, jogurt pa i kolače. Ishrana u kojoj je uključen djumbir daje odlične rezultate kod različitih upalnih stanja.

Dovoljna količina djumbira je oko pola ravne kafene kašičice dnevno ili 6 -7 kolutova svežeg.

Med je izuzetno važna namirnica. Osim svojih visokih nutritivnih svojstava, veoma je bitan za funkcionisanje imunološkog sistema. U kombinaciji sa propolisom ili pčelinjim voskom, praktično postaje efikasno antibakterijsko sredstvo.

Važno je samo imati na umu da sve ovo važi za čist prirodni med, dok surogati u koje se obično dodaje šećer su skoro bezvredni. Važno je takodje znati da nije poželjno ujutru konzumirati med na prazan stomak, jer u tom slučaju može naneti štetu sluzokoži želuca.